ПРЕПИСКА

Са  сарадницима и пријатељима „Заветина“, познатим и непознатим посетиоцима „Сазвежђа З“, добрим и оним другим људима, верујућима и неверујућима,  људима сасвим супротних ставова и мишљења, ... и др. – 

Пре неколико месеци, кад су непознати хакери успели да се домогну мога налога, и да  при том начине  нешто што је више од греха и криминала, направили су, поред осталог и колатералну штету, којој ја само знам величину. Сву пошту са разним људима – хакери су преузели, можда и обрисали, а можда и сачували, ђаво сам зна, далеко му лепа кућа! Сву пошту чувану у поштанском сандучету последњих десетак година, хиљаде писама песника, дописника, пријатера, учесника књижевних конкурса, преводиоца, и др., хакери су напросто – усисали. И не само то – успели су да извуку у згодном часу, из моје тзв. Спољне меморије, читаве галерије  фотографија „Заветина“, вишегодишњи труд „Заветина“, рукописе неколико књига, како рукописе мојих будућих књига, тако и рукописе писаца знаних и мање знаних, које су ми нудили током минулих година. Показало се да Гооглово поштанско сандуче и није баш тако сигурно, много би сигурније било да су  су све те ствари чуване на спољним меморијама, које се никада на дуже не прикључују на компјутер, који може бити хакован. Коме су – сва та писма била потребна, сви ти рукописи? Сигурно не само обичним хакерима – онима што су послали на неколико хиљада адреса, особа које су ми писале последфњих година,  једно ружно и преверантско писмо,  мислећи да могу да се окористе, ако напишу да сам ја, тобоже, у Енглеској покраден и да ми је потребна помоћ од скоро 2000 Еура, као позајмица, како бих могао да се вратим, у земљу Србију, из које, узгред буди речено, нисам путовао  већ дуже време. И поготово не у Енглеску.

Срећом, временом сам нека писма сарадника, неистомишљеника и других лица, публиковао на једној од локацији „Сазвежђа З“, тако је понешто, врло мали део сачуван.  Јер тај свет кругова испреплетаних који чине уредник „Сазвежђа“, сарадници, читаоци, и људи најразличитијих профила, који комуницирају на непосредан и директан начин, садржи сведочанства о многим наизглед важним стварима, о уметничком стварању и јазовима уметничког стварања, да би било добро да да буде сачуван, као  део духовног живота. Јер је део – како би рекли мудраци -  ж е т в е . Најбољи начин да се део такве преписке сачува је да буде публикован или штампан, па макар и под старост, која је – зима само за неуког, за ученог то је дова жетве.

(....)

..
..

Ранко Јаковљевић  Мирославу Лукићу

Постовани господине Лукићу,

Пре десетак година имао са задовљство да мој текст буде публикован у ,,Заветинама,, Сада вам се обраћам са молбом за помоћ у проналажењу електоснке адресе господина Марта Госког, чији је роман награђен на вашем конкусру. Наиме бавим се историографијом, повремено објављујем радове, између осталог, у  годишњаку Историјског архива Зајечар чију је структуру господин Горски врло лепо уденуо у своје књижевно дело. Обзиром да  2016 јесте 70 годишњица његовог рођења, желео бих написати један пригодни текст о њему и његовом делу везано за ,,зајечарски архив као лик романа,, који бих послао зајечарском архиву за наредни број ,,Архивског наслеђа,,. Наравно, нисам књижевни критичар, но овај детаљ из његовог књижевног опуса чини ми се врло заниљивим...

Срдачни поздрав

(.11.2015).

Мирослав Димитријевић Мирославу Лукићу

Имењаче,
лепо човек пише, што се тиче државног немара према историјском,
археолошком и културном благу Србије. Ту је у праву. Занимљиво је и
оно слово S у водотоку Црнице. Знам тај крај већ више од четири
деценије. И обраћивао сам га као новинар у локалном листу.
Али ово сам хтео да те замолим. Изнад текста "Област Црнице" потписао
си ме као раб Мирослав на водици Сава. Један мој колега ми тај текст
шаље данас као "извор" за моја будућа проучавања.
Зато молим те, имењаче, не скидај ми право име и презиме изнад текстова.
Молим те, истовремено, исправи тај потпис изнад текста "Област
Црнице..." и потпиши ме пуним именом и презименом, како сам ти и
послао. Да сам хтео да узмем псеудоним, то бих давно учинио још док
сам почињао да пишем. Под пуним именом људи ме знају, а ето догађа се
да и дугогодишњи колега не зна ко је аутор текста и шаље ми мој текст
као "извор" за изучавање.
Још једном те молим, имењаче, исправи то на сајту, а ја ти остајем
захвалан и припремам текст о Кочи и устанку Мораваца и Срба.
Свако добро
Мирослав Димитријевић

(12. Децембар 2015)

Р. Василевски – М. Лукићу

(....)   .... Драги и поштовани Мирославе,

Мени је најважније да имате књиге до којих је Вама стало. Ако то Вашом 
заслугом произведе заинтересованост и неких других, бићу Вам за то
веома захвалан. 

Иначе, господина Динескуа сам лично упознао, имао сам прилику да
с њим у више наврата другујем, али не постоји никаква шанса 
да ја успем у ономе у чему је он успео у Румунији, нити да се Арка 
приближи ономе што је значио Геца Кон у свом времену. Јер, нити су 
времена иста, нити ја имам моћ и богатство које поседује врстан 
песник Мирча Динеску! 

Данас сам Вам експресном поштом послао и више књига од обећаних 
и очекујем да се сутра нађу у Вашим радозналим рукама.  

Свако добро,

Р.В.

(Ристо Василевски, 15. Јануар 20116)

*

М. Лукић, проф. Р. Батурану:

Поштовани,

Недеља је, ледена, испод нуле, најављују  жестоку зиму, тј. мразеве не дуже од недељу дана,и то ће се издржати. Ево, дошао одздо, из Принципове, на Лабудово брдо, донео момцима потрепштине са пијаце на Зел. венцу. Шоле сутра иде на 9. хемиотерапију, али пре тога најдетаљнија испитивања,  (....) ко зна зашто нас бог ставља на искушења? Са Пејчићем сам се видео пре две недеље, (...), повод - Небојша Васовић ми је послао једно писмо, вапај, као да сам ја нека надрспска институција, ништа нисам разумео, (...) Кад смо се видели, у кафани, остали смо мало дуже, опет неки мраз био, споменуо сам твој роман, рекавши му ... да ми се твоја књига, допала, јер је закачила неке области, ликове и времена, неприлике - и он рече да још није стигао да је прочита. (...)

Синоћ ми се усијао телефон, због Томашевићевог текста - објавио сам га знајући да ће све на главу мени да се сручи, јер ја публикујем, а онда се јавио и Томашевић - да ли сам објавио његов текст? Да полуди човек. Кажем, Боле, ти си, бре, доктор књижевности, писмен човек што каже наш народ, послао сам ти једно писмо протоколарно, да је изашао нови број Новибусура, и друго приватно, као одговор (....) Дакле, мрка капа, у том смислу, што и Томашевић иако је учен и начитан, не схвата какву аждају има против себе. И не схвата следеће - да је благодет интернета наш једини ресурс да разобличимо те фукарске чете и батаљоне програмираних критичара, уредника, културтрегера.

Што се тиче награда, Батуран, драги Радомире, - ја сам ту са А. покушавао годинама да урадим нешто, да направим корективне награде. Направио сам их три - "Дрво живота", које сам доделио више пута, "Амблем тајног писма света", једном, и трећу "Дукат", коју још нисам доделио, која би подразумевала један мали дукат и повељу, али - нисам још набавио дукате.

Ја мислим да су А. И  „најурили“ због оне награде "Госпођин вир", која се додељивала за бездану књижевност... Опет мрка капа.

Док не нађем неки салаш макар на југоистоку Србије и преселим се тамо, и почнем да живим као писац-уредник испосник, дословно, и поново покренем те награде. Без ичије помоћи. 

Што се тиче  ....  или неког другог српског књижевника, радо би се грохотом насмејао, јер то је први пут да чујем да је један Србин преварио једног Јерменина. Шалу на страну, наравно. ти си побожан човек, у то не сумњам, одбиј тај крушевачки бестијаријум, па и београдски књижевни бестијаријум, и седни и пиши нов роман, а овај стари прочитај поново са оловком у руци, и разумно прецртавај -  све оно што ти се учини да можда штрчи, па тај примерак сачучвај за себе и мене, јер оно што је реално то је да се та књига поново штампа, ако Бог да, кроз годину-две, прегледана....

Опет сам се расписао... Чека ме пакалени дан. Пар сати рада овде, онда силазак доле у Принципову......

Свако добро,

ПС. - Твој поетско-стваралачка маргина, издвојеност, то је блистав друм, књижевни друм, раван оном политичко државном, који су у Србији правили најистакнутији Пивљани - мисли о томе, осветљуј то, батали исправљање кривих Дрина, тебе је бог послао и у Крушевац, и на друга места, због других умних дарова...

(17. јануар 2016)

Батуран  М. Лукићу

Мирославе, 

Ево, за Радомира маргиналца је ово богоугодан разговор. Због њега ћу бити радостан цео дан. 

Жао ми је Шолета. Пуно је поздрави. И у Торонту ће бити запаљена молитвена свећа за њено здравље. Доброту њеног срца осетио сам на оном једином сусрету у њеном стану са тобом. 

(....)  Је ли причаш о Бошку Томашевићу који је живео у Паризу? Своје времено, осамдесетих, мој Клуб ПУН (преводилаца, уметника и научника) штампао му је неку књигу критике. Никада се са њим нисам упознао.

Што се тиче твог салаша на југоистоку Србије и моје маргине коју сам изабрао, сагласан сам у свему. Сви пророци су дошли из пустиње. Објавио сам текс у ”Маргиналци и масовици”, чини ми се, првом броју ”Демократије”  кога нисам сачувао. Када будеш у прилици, молим те пронађи га у некој библиотеци, архиви. Можда сам га потписао псеудонимом ”Ратом Будни”, више се ни то не сећам. Е, у том тексту са дефинисао своју позицију. 

У награде никада нисам веровао нити су ми на ум падале. Рекао сам ти, скоро све садашње бих одбио. Ти си човек са визијом, а визија је све у уметности. Одлично си прозрео да траћим и здравље и том мало ставаралачке способности што имам ачећи се политиком, али писање нисам бацио. На 230. сам страни роковника (своје књижевне текстове пишем прво ручно у свесци) новог романа. Послушао сам те и за поновно читање свог романа и чишћење свега сувишног. 

Хвала ти на подршци и на овом духовном разговору.

Остајте ми ти, Шоле и сви ваши у свакодневној заштити Господа,

Радомир 

(17. Јануар 2016) 

ЛеЗ 0005674